Problem kod korišćenja ove vrste municije je u tome što to nije opasno samo za neprijatelja već i za onoga ko je koristi što se već ispostavilo i na vojnicima u Zalivskom ratu, sve i da tenk nije pogođen. Pogađanjem tenka u kome se nalazi ova vrsta municije lako dolazi do paljenja uranijumskih projektila usled gorenja barutnih punjenja i oslobađanja uranijumskih oksida koji su visoko kancerogeni i vrlo agresivni tako da je smrtnost lica koja su zahvaćena ovom vrstom zagađenja potpuno izvesna pri tom se ne uzima u obzir više samo posada koja bi verovatno već stradala već lica u okolini takvog oklopa zato što bi samo udisanje ovih čestica bile dovoljne i pitanje samo vremena kada bi se simptomi javili. Prihvatanje ove vrste ''vojne pomoći'' za Ukrajinsko rukovodstvo bi značilo zločin posebne težine prema sopstvenom narodu bez presedana a pogotovo kada se uzme u obzir da takva sredstva suprotna strana ne koristi a ima mogućnosti. Jasno je da se ovde radi i o zločinu onih koji bi to i dali Ukrajini.